Prava cena hrane daleko je veća od onoga što plaćamo u prodavnici. Da bismo sagledali stvarnu cenu, pored troškova proizvodnje i distribucije hrane, potrebno je razmotriti i posledice po životnu sredinu i zdravlje.
Istraživanje ovih manje vidljivih troškova prvi je korak ka njihovom smanjenju.
Od 1947. godine, Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu redovno objavljuje značajan i čitan izveštaj pod nazivom The State of Food and Agriculture, poznat u sektoru ishrane kao SOFA. Ovaj izveštaj ispituje koliko hrana zapravo košta više od onoga što potrošači plaćaju u prodavnici.
Izveštaj za 2023. godinu procenjuje da su globalni skriveni troškovi agroprehrambenog sistema iznosili i do 12,7 biliona američkih dolara više od iznosa koji su potrošači platili u maloprodaji. To je približno 5 dolara po osobi dnevno na globalnom nivou.
Izveštaj otkriva jasne obrasce. Od ukupnih 12,7 biliona dolara skrivenih troškova širom sveta, 39% generišu zemlje sa višim srednjim prihodima, dok 36% dolazi iz zemalja sa visokim prihodima.
U bogatim zemljama, 84% skrivenih troškova povezano je sa konzumacijom velikih količina crvenog mesa i visoko prerađene hrane. Ovakav način ishrane dovodi se u vezu sa porastom hroničnih bolesti, smanjenom radnom sposobnošću i rastućim troškovima zdravstvenih sistema.
Proizvodnja hrane ima i značajne ekološke troškove. Jedan od najvidljivijih negativnih uticaja je oticanje azota, odnosno kretanje viška azotnih jedinjenja sa zemljišta u vodene tokove.
Azotna jedinjenja, pre svega nitrati iz đubriva i otpadnih voda, kišom i navodnjavanjem dospevaju u reke, jezera i mora. Ovaj proces izaziva masovno cvetanje algi koje smanjuje nivo kiseonika u vodi, što dovodi do pomora ribe i gubitka biodiverziteta.
Među ostalim negativnim uticajima na životnu sredinu nalaze se krčenje šuma, emisije gasova sa efektom staklene bašte i zagađenje različitim vrstama otpada. Zajedno sa oticanjem azota, ovi faktori čine oko 20% globalnih skrivenih troškova proizvodnje hrane. Drugi ekološki troškovi, poput onih povezanih sa gubitkom vrsta, nisu uključeni u ovu analizu.
Negativan uticaj savremene civilizacije na životnu sredinu ogleda se u porastu temperatura i promenama u obrascima padavina. Ove promene dovode do smenjivanja suša i poplava, slabijeg rasta useva, erozije zemljišta i gubitka hranljivih materija.
Kako sve više obradivog zemljišta pogađaju višegodišnje suše, poljoprivrednici se sve više oslanjaju na podzemne vode, koje se troše zabrinjavajućom brzinom. Kako se planeta nastavlja zagrevati, a rezerve podzemnih voda opadaju, očekuje se da će cene hrane nastaviti da rastu u narednim decenijama.
Organska hrana je uglavnom skuplja od konvencionalne jer je organska proizvodnja radno intenzivnija od industrijske poljoprivrede velikih razmera.
Ponuda i potražnja takođe imaju uticaj. Iako se potražnja za organskom hranom više nego udvostručila u poslednjih deset godina, ponuda je i dalje znatno manja.
Dodatni faktor su politike i propisi. Organska sertifikacija je skupa i dugotrajna, što dodatno utiče na rast cena.
Međutim, kada bismo u cenu uključili troškove erozije zemljišta, zagađenja vode i vazduha, izloženosti pesticidima i antibioticima, krčenja šuma i izumiranja vrsta, verovatno bismo zaključili da su organski i permakulturni sistemi proizvodnje hrane dugoročno isplativiji. Oni imaju pozitivniji uticaj na životnu sredinu, dobrobit životinja i zdravlje ljudi.
Dobar primer je dugoročno istraživanje koje je sproveo Rodale Institute, u kojem su tokom više decenija upoređivani konvencionalni i organski sistemi uzgoja. Rezultati su pokazali da:
• prinosi u organskoj proizvodnji, bez sintetičkih đubriva i pesticida, nisu bili niži nego u konvencionalnim sistemima
• u ekstremnim vremenskim uslovima, poput suša, organska proizvodnja ostvarivala je i do 30% veće prinose
• organska obrada povećavala je debljinu zemljišta, mikrobiološku biomasu, biodiverzitet i biološku aktivnost
• organske prakse poboljšavale su infiltraciju vode bez nakupljanja toksičnih supstanci
Jedan od načina da utičemo na promene jeste kroz državne politike. Trenutne politike često veštački snižavaju cene hrane subvencionisanjem stočarske industrije i velikih monokultura poput soje, kukuruza i pšenice. Preusmeravanje subvencija ka organskoj i regenerativnoj poljoprivredi, kao i ka malim i srednjim proizvođačima, imalo bi znatno drugačiji uticaj.
Na globalnom nivou, 87% poljoprivrednih subvencija podržava proizvodnju jeftine hrane, upotrebu hemijskih đubriva i pesticida, prekomerno korišćenje prirodnih resursa i proizvode sa visokim emisijama gasova. Ove subvencije stvaraju značajnu društvenu i ekološku štetu.
Bez takvih subvencija, proizvodi poput mesa, mleka i mlečnih proizvoda, kukuruznog sirupa sa visokim sadržajem fruktoze, belog hleba i različitih aditiva bili bi višestruko skuplji. To bi podstaklo proizvođače da pređu sa konvencionalnih na organske i regenerativne sisteme, povećavajući ponudu zdravije hrane i dugoročno čineći cene pristupačnijim.
Drugi način pokretanja promena jeste kroz lične izbore. Podizanjem svesti i donošenjem informisanijih odluka o hrani, svako od nas može doprineti zdravijem i pravednijem sistemu ishrane.
Smanjenje potrošnje proizvoda životinjskog porekla i davanje prednosti nutritivno bogatoj hrani u odnosu na kalorijski bogatu koristi ne samo ličnom zdravlju, već i zdravlju planete i svih njenih stanovnika.
U trećem delu istražite zašto je preporuka o isključivo „lokalnoj“ ishrani ekološki mit, kako industrijski ribolov pretvara naše okeane u fabrike mikroplastike i zbog čega veštački uzgoj na ribljim farmama predstavlja novu pretnju po planetu i ljudsko zdravlje.
U drugom delu saznajte kako moderna poljoprivreda pretvara plodnu zemlju u beživotni prah i zašto je ideja da možemo nastaviti sa masovnom konzumacijom mesa samo zato što nosi „zelenu“ etiketu – obična iluzija.
Otkrijte kako stočarstvo, prekomerna potrošnja resursa, zagađenje vode i uništavanje šuma vode planetu ka neizbežnom ekološkom kolapsu.
Vlakna iz celovite biljne hrane podržavaju varenje, sitost, zdravlje srca i mozga i pomažu dugoročnom očuvanju zdravlja.
Izbori hrane su više od lične preferencije. Oni oblikuju sisteme proizvodnje, živote
životinja i ekosisteme.
Hrana nije kratkoročno rešenje niti skup pravila koje treba slediti.
Ona je svesni, promišljeni izbor koji oblikuje naše navike, emocije, zdravlje i svet oko nas.
Povremeno delim razmišljanja, nove vodiče i uvide o hrani, zdravlju i svesnim izborima. Ako želite da budete u toku, možete se prijaviti na newsletter.
Bez ikakvog pritiska i zatrpavanja. Samo pažljivo biran sadržaj, poslat sa ljubavlju.